HIGHLIGHTS
- who: u0413u041bu0410u0421u041du0418u041a u0428u0423u041cu0410u0420u0421u041au041eu0413 u0424u0410u041au0423u041bu0422u0415u0422u0410 et al. from the (UNIVERSITY) have published the article: 157-172 BIBLID: 0353-4537 (2011) p 157-172 u010curoviu0107 M, in the Journal: (JOURNAL)
SUMMARY
Увод Изворне шумске структуре су врло ријетке у Европи. Дебљинска структура проучаваних састојина јасно је указала да изостаје прилив јеле из природног подмлађивања што као посљедицу може имати измјену доминантне врсте тј будућу доминацију букве чија је дистрибуција битно другачија од јеле или како се још може назвати природним плодоредом доминантне врсте дрвећа (B o n č i n a et_al, 2002). Стабла јеле могу у овако латен тном стању да проведу и до 330 година (B a n k o v i ć et_al, 1994). Мада просјечне вриједности затеченог стања састојина у оквиру еколошких јединица имају ограничену примјену, и ови подаци у већини случајева могу послу жити као показатељи за производно диференцирање (J o v i ć et_al, 1991), нарочито када се ради о састојинама које су се спонтано развијале, што је и случај са шумама Биоградске горе. Поређења ради, у буково-јеловим 167 шумским заједницама у Словенији просјечна дрвна запремина износи 336 m3·ha-1 уз доста висок удио дебљих стабала (изнад 50 cm на прсној висини) (B o n č i n a et_al, 2002). На основу резултата истраживања буково јелових шума на 274 локације на Горском Котару у Хрватској (Č a v l o v i ć et_al, 2006) дошло се до дрвне запремине од 405-445 m3·ha-1 са структуром коју карактерише вишак стабала великих пречника, уз знатан недостатак јелових стабала малих пречника. На Гочу, запремински прираст је од 10,2-14.4 m3·ha-1, а има површина и са већим износима (J o v i . . .
If you want to have access to all the content you need to log in!
Thanks :)
If you don't have an account, you can create one here.